Карпатско–балканске планине су део северне зоне набирања веначних планина Европе. Заузимају простор између Панонског басена, старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку. Својим мањим делом, простиру се на крајњем истоку Србије, између Дунава на северу, Руј-планине и Лужничко - Заплањске котлине на југу, долином Јужне и Велике Мораве на западу и границе са Бугарском на истоку. Граде их стене различите старости и порекла, као што супешчари, кречњаци, вулканске и еруптивне стене. Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1.000 м, док су кречњачке стене и до 600 м дебљине.
Најстарије стене прекривене су кречњацима.У некадашњим плитким заливима праокеана у првим фазама издизања,настале су наслаге угља.Површински и подземни облици рељефа су веома чисти,мада нема крупних крашких облика.Магматске и еруптивне стене се могу срести у северном делу,на подручју Карпатских планина.За ове стене се везују богате наслаге обојених метала пособно бакра.У крајњем источном делу Србије налазе се Кључ и Неготинска крајина две низијске области које чине јединствену целину.
Најстарије стене прекривене су кречњацима.У некадашњим плитким заливима праокеана у првим фазама издизања,настале су наслаге угља.Површински и подземни облици рељефа су веома чисти,мада нема крупних крашких облика.Магматске и еруптивне стене се могу срести у северном делу,на подручју Карпатских планина.За ове стене се везују богате наслаге обојених метала пособно бакра.У крајњем источном делу Србије налазе се Кључ и Неготинска крајина две низијске области које чине јединствену целину.