Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена. Настале су током плеистоцена преносном снагомветра. У басену Србије јавља се више заравни. То су:
- Сремска лесна зараван- од Земуна до Вуковара, прекрива јужне падине Фрушке горе;
- Бачка лесна зараван- јужно од Бачке пешчаре, између Дунава, Тисе и Бачких канала;
- Тителска лесна зараван- на југоистоку Бачке, северно од ушћа Тисе у Дунав;
- Банатска лесна зараван- са свих страна опкољава Банатску пешчару
![Picture](/uploads/4/9/6/8/49681379/6734341.jpg?250)
Од свих лесних заравни могла се утврдити прелесна топографија. Сремска лесна зараван је навејана око Фрушкогорскоггребена. На јужном ободу бачке лесне заравни у Новом Сивцу лес је у нижим деловима глиновит, а југоисточно од Старог Сивца песковит. Лесне заравни су навејане за време глацијалних стања и то у зимским временима. Велике панонске реке таложиле су песак и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили песак и муљ стварајући лесне заравни. Зиме глацијалних периода биле су сиромашне снегом, то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене високим планинама.