Фрушка гора (хрв. Fruška gora, мађ. Tarczal, лат. Alma Mons) је острвска планина и национални парк у Срему. Највећи део Фрушке горе се налази у Војводини, Србија, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.
Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашеннационалним парком.[2]
Највиши врхови су Црвени Чот (538 m), Орловац (512 m) и туристички центар Иришки венац (490 m).[3] Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 80, а широка 15 km. Стварање планине почело у мезозоику, пре 90 милиона година; научниције називају „огледало геолошке прошлости“[4] — на њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 |биљних врста. [5]
Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа; са заштићених преко 50 биљних] врста.
На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и старифрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатимризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.
Највиши врхови су Црвени Чот (538 m), Орловац (512 m) и туристички центар Иришки венац (490 m).[3] Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 80, а широка 15 km. Стварање планине почело у мезозоику, пре 90 милиона година; научниције називају „огледало геолошке прошлости“[4] — на њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 |биљних врста. [5]
Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа; са заштићених преко 50 биљних] врста.
На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и старифрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатимризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.
Парк чини усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северуФрушка гора је јако разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло стрмим падинама. Северна падина Фрушке горе је стрмија у односу на јужну, услед подсецања Дунава. Такође, лесна зараван која окружује Фрушку гору, мање је ширине и моћности на северној страни, услед поменутих прилика.
Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама.
Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама.
Назив националног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник „Фруг“ у значењу Франак (прото-Француз) тј. Фригијац (из Мале Азије) са којим речима је, уосталом, етимолошки сродна, те на тај начин име ове планине чува успомену на заједнице давно нестале из ових крајева.