Панонска низија представља веома значајну област данашње Србије. Она заузима Војводину, северни, равничарски деоСрбије и уски појас јужно од реке Дунав и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску идилу“ ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.
![Picture](/uploads/4/9/6/8/49681379/7506020.png?250)
У Србији се на основу рељефа, али и других природних одлика издвајају две велике природно--географске целине- Панонска и Планинска. У оквиру Панонске рељефне целине разликују се Панонска низија и Јужни обод Панонског басена. Планинска рељефна целина обухвата већи део територије Србије, коју још чине Веначне, Динарске и Шарске планине на западу и југу, Громадне планине и котлине Српско-македонске масе у средишњем делу и Карпатско-балканске планине на истоку. Пре алпске орогенезе на овом подручју су постојала два већа повезана копна, Српско-македонска маса на југу и Панонска маса на северу. Ове старе копнене масе биле су окружене водом праокеана Тетиса. Набирањем и издазањем Динарских, Шарских и Карпатско-балканских планина Панонско копно је спуштено и претворено у басен које је испунила вода Тетиса. Панонска низија је пространа равница са чијег се дна издижу такозване Острвске планине, али се истичу и други карактеристични облици рељефа: Лесне заравни, алувијалне равни и пешчаре.